Pretpostavke NLP-a

Pretpostavke NLP-a su skup korisnih principa ili pretpostavki koje podupiru veći deo NLP prakse.

Oni nisu predstavljeni kao apsolutne istine. Umesto toga, to su perspektive koje mogu biti korisne da se "ponašaju kao da" su istinite. Kada to uradimo, oni mogu da podstaknu radoznalost, fleksibilnost, poštovanje i korisnije načine razmišljanja, komunikacije i reagovanja.

Mnogi od ovih principa su modelirani od ljudi koji su dosledno postigli odlične rezultate, kao i od ideja u teoriji sistema, komunikaciji i ljudskom ponašanju.

Osim što je skup praktičnih alata, NLP je i stav radoznalosti i učenja. Pretpostavke nas pozivaju da istražimo šta postaje moguće kada drugačije pristupimo sebi, drugim ljudima i situacijama.

Imajte poštovanje prema modelu sveta druge osobe

Svako doživljava svet na svoj način.

Svaka osoba ima svoju pozadinu, verovanja, vrednosti, sećanja, kulturu, očekivanja i iskustva. Oni oblikuju kako vide situaciju i kako reaguju na nju.

Poštovanje tuđeg modela sveta ne znači da se morate složiti sa njima. To znači prepoznavanje da njihovo iskustvo ima smisla za njih sa njihove tačke gledišta.

Na primer, dvoje ljudi može da prisustvuje istom sastanku i ode sa potpuno različitim utiscima. Neko se može osećati ohrabreno, dok se drugi oseća zanemareno. NLP nas ohrabruje da budemo znatiželjni o tim razlikama, a ne da pretpostavljamo da je jedna osoba jednostavno u pravu, a druga pogrešna.

Mapa nije teritorija

Ovo je jedna od najpoznatijih NLP pretpostavki.

To znači da naša percepcija stvarnosti nije isto što i sama stvarnost. Svako od nas stvara svoju "mapu" sveta na osnovu onoga što primećujemo, pamtimo, verujemo, očekujemo i doživljavamo.

Ljudi reaguju na svoju mapu stvarnosti, a ne na stvarnost direktno.

Na primer, ako neko veruje da su "loši u prezentacijama", mogu se osećati uznemireno pre nego što govore, čak i ako su dobro pripremljeni i sposobni. Njihov odgovor oblikuje njihova unutrašnja mapa, a ne samo stvarna situacija.

NLP pomaže ljudima da istražuju svoje mape i razmotre da li postoje drugi korisni načini za razumevanje iskustva.

Ljudi reaguju prema sopstvenoj mapi sveta

Pošto svako ima svoju mapu, ljudi mogu različito reagovati na isti događaj.

Promena na poslu može se osećati uzbudljivo za jednu osobu i uznemirujuće za drugu. Povratne informacije mogu biti korisne za jednu osobu i kritične za nekog drugog. Nova prilika može biti inspirativna za jednu osobu i neodoljiva za drugu.

Ovaj princip nam pomaže da izbegnemo pretpostavku da svi vide stvari na isti način kao i mi.

U komunikaciji, liderstvu, treniranju, nastavi i odnosima, ovo može biti veoma korisno. Ohrabruje nas da postavljamo bolja pitanja, pažljivije slušamo i prilagođavamo našu komunikaciju osobi ispred nas.

Imamo sve resurse koji su nam potrebni, ili ih možemo nabaviti

Ova pretpostavka sugeriše da ljudi često imaju više resursa nego što shvataju.

Resursi mogu uključivati samopouzdanje, strpljenje, hrabrost, kreativnost, znanje, vještine, podršku, iskustvo ili sposobnost da se nauči nešto novo. Neki resursi su interni, a neki mogu doći od drugih ljudi, okruženja ili mogućnosti.

To ne znači da od ljudi treba očekivati da upravljaju svime sami. To znači da korisni resursi možda već postoje, ili se mogu razviti, pristupiti ili stvoriti.

Na primer, neko ko se priprema za težak razgovor možda se u početku neće osećati samouvereno. Sećajući se vremena kada su dobro vodili razgovore, pažljivo se pripremajući, tražeći podršku i vežbajući, mogu početi da pristupaju većem broju resursa koji su im potrebni.

Um i telo formiraju povezani sistem

NLP prepoznaje da su um i telo povezani.

Način na koji razmišljamo može uticati na to kako se osećamo fizički, a način na koji koristimo naše telo može uticati na to kako mislimo i osećamo.

Na primer, stres može uticati na disanje, držanje, energiju i koncentraciju. Isto tako, promena disanja, pokreta ili držanja može uticati na emocionalno stanje i fokus.

Ovaj princip je koristan u oblastima kao što su komunikacija, samopouzdanje, performanse, blagostanje i učenje. Podseća nas da razmišljanje, osećanje i ponašanje nisu odvojeni od tela.

Ako ono što radite ne radi, uradite nešto drugo

Fleksibilnost je ključna ideja u NLP-u.

Ako određeni pristup ne daje željeni rezultat, ponavljanje teže ili glasnije možda neće pomoći. Drugačiji pristup može biti korisniji.

Na primer, ako objašnjavanje nečega na jedan način ne pomaže nekome da razume, možda bi bilo bolje da koristite drugi primer, postavite pitanje, nacrtate sliku ili proverite šta već znaju.

Ovaj princip se odnosi na komunikaciju, učenje, liderstvo, odnose i lične promene. To podstiče eksperimentisanje, a ne frustraciju.

Izbor je bolji nego nikakav izbor

Imati više od jednog mogućeg odgovora daje nam veću fleksibilnost.

Kada se ljudi osećaju zaglavljeno, mogu se osećati kao da postoji samo jedan način da razmišljaju, deluju ili reaguju. NLP pomaže ljudima da istražuju više opcija.

Izbor ne znači da je svaka opcija laka ili dostupna odmah. To znači da povećanje svesti često može stvoriti više mogućnosti.

Na primer, u izazovnom razgovoru, neko bi mogao da pređe sa samo dve opcije - izbegavanje ili svađa - na prepoznavanje drugih izbora, kao što je traženje pojašnjenja, uzimanje vremena za razmišljanje, postavljanje granica ili traženje zajedničkog ishoda.

Mi smo uvek u komunikaciji

Komunikacija nije ograničena na reči.

Komuniciramo kroz ton glasa, izraz lica, držanje, gestovi, tišina, tajming, pažnja i ponašanje. Čak i reći ništa ne može nešto da saopšti.

To ne znači da smo odgovorni za svako tumačenje koje druga osoba čini. Međutim, to nas podseća da je komunikacija šira od reči koje izaberemo.

Na primer, menadžer može reći da su otvoreni za povratne informacije, ali ako provere svoj telefon tokom razgovora, druga osoba može dobiti drugačiju poruku.

NLP podstiče veću svest o verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji.

Značenje komunikacije je odgovor koji dobijate

Ova pretpostavka nas poziva da obratimo pažnju na efekat naše komunikacije.

Možda znamo šta smo nameravali da kažemo, ali odgovor koji dobijemo daje nam korisne informacije o tome kako je naša poruka shvaćena.

To ne znači da smo mi krivi za svaki nesporazum. To znači da ako naša poruka ne sleti kako je predviđeno, možemo biti znatiželjni i dovoljno fleksibilni da se prilagodimo.

Na primer, ako neko izgleda zbunjeno nakon što nešto objasnimo, možemo usporiti, pitati šta bi bilo korisno, koristiti različite reči ili proveriti njihovo razumevanje.

Ovaj princip je posebno koristan u rukovodstvu, nastavi, treniranju, korisničkom servisu i odnosima.

Nema neuspeha, samo povratne informacije

Ovaj princip podstiče učenje, a ne krivicu.

To ne znači da greške nisu bitne ili da posledice treba ignorisati. To znači da kada nešto ne ide kako je planirano, možemo pitati: Šta mogu naučiti iz ovoga?

Na primer, ako prezentacija ne prođe dobro, neko bi mogao da odluči da je "loš u predstavljanju". Ili bi mogli da razmisle o tome šta se dogodilo, prikupe povratne informacije, prilagode svoju pripremu i poboljšaju sledeći put.

Ova pretpostavka podržava otpornost, učenje i kontinuirano poboljšanje.

Iza svakog ponašanja postoji pozitivna namera u nekom kontekstu

Ovo može biti jedna od izazovnijih NLP pretpostavki.

To ne znači da je svako ponašanje pozitivno, prihvatljivo ili bezopasno. Neka ponašanja mogu biti neprikladna, štetna ili neprihvatljiva.

Ideja je da se ponašanje možda razvilo da služi nekoj svrsi, kao što su zaštita, pažnja, kontrola, pripadnost, sigurnost, prepoznavanje ili izbegavanje nelagodnosti.

Razumevanje ovoga može pomoći da se osoba odvoji od ponašanja i otvori korisnije izbore.

Na primer, neko ko često prekida može da pokušava da doprinese, pokaže entuzijazam ili izbegne osećaj ignorisanja. Ponašanje će možda i dalje morati da se promeni, ali razumevanje moguće namere može učiniti razgovor konstruktivnijim.

Sve se može postići ako se zadatak podijeli na dovoljno male korake

Veliki ciljevi mogu se osećati neodoljivo kada se posmatra kao jedan veliki zadatak.

Razbijanje nečega na manje korake može učiniti napredak lakšim za upravljanje.

Na primer, "promena karijere" može da se oseća prevelika za početak. Manji koraci mogu uključivati istraživanje opcija, identifikovanje prenosivih veština, razgovor sa nekim na terenu, ažuriranje CV-a i prijavljivanje za jednu pogodnu priliku.

Ovaj princip je koristan u učenju, treniranju, ličnom razvoju, planiranju projekata, obuci i organizacionim promenama.

Koristeći pretpostavke u svakodnevnom životu

Pretpostavke NLP-a su najkorisnije kada se primenjuju praktično.

Oni nam mogu pomoći da postavljamo pitanja kao što su:

• Šta bi to drugo moglo značiti?
• Kako bi druga osoba mogla da vidi ovo?
• Šta pretpostavljam?
• Kakav odgovor dobijam?
• Šta bih mogao da probam drugačije?
• Šta mogu da naučim iz ovoga?
• Koji su resursi dostupni?
• Šta bi bio koristan sledeći korak?

Ova pitanja mogu podržati fleksibilnije razmišljanje, jasniju komunikaciju i konstruktivnije odgovore.

Ukratko

Pretpostavke NLP-a su korisni principi koji mogu pomoći ljudima da razmišljaju, komuniciraju i reaguju drugačije.

Oni nisu pravila ili apsolutne istine. To su perspektive koje mogu podržati radoznalost, poštovanje, fleksibilnost, učenje i izbor.

Dobro se koriste, mogu biti od pomoći u ličnom razvoju, odnosima, obrazovanju, treniranju, liderstvu, timskom radu i organizacionim promenama.