Umro sam hiljadu puta pre nego što sam naučio da živim

2006. godine sam doživeo tešku povredu mozga zbog napada koji je bio povezan sa mojim poslom u gostoprimstvu. Zadobila sam višestruke prelome lica i lobanje. Mislio sam da sam se olako izustio, dok nisu počeli da se pojavljuju afekti. Znao sam da je moje pamćenje pogođeno, kao i moja vizija ali sam očekivao da se brzo oporavim, nisam bio spreman za realnost.

Morala sam da napustim Univerzitet i vratim se tamo gde je moja porodica živela jer sam stalno zapalila svoj stan zbog zaborava da kuvam. Afekti su nastavili da se pokazuju i ja sam se povukla u sebe, postala sam agorafobična, paranoična, ljuta i mrzela sam sebe što nisam mogla da radim stvari na koje sam nekada mogla. Moj život je bio stalno poređenje sa osobom kakva sam bila i onim što više nisam mogla da uradim. Patio sam od PTSP- a, depresije i suicidalnih misli. Izgubio sam kontakt sa većinom mojih prijatelja i moja porodica nije mogla da se nosi sa tim ko sam. Bio sam potpuno na gubitku, osećao sam se izgubljeno bez izlaza. Svake noći 3 i po godine sanjao sam sopstvenu smrt na svaki mogući način. Lekovi na kojima sam bila su me činili beskorisnim i nesposobnim, mrzela sam kako se osećam i ponekad bih se samo udvostručila kako bih prespavao dane.

Sve se to promenilo uvodom u hipnozu i NLP.

JEDAN GP mi je ponudio šansu da skinem neke tragove hipnoterapije, u početku sam mislio da je to smešno, kako će ovo funkcionisati. Smejao sam se dok sam ih igrao ali mi se život pogoršao i osećao sam da bi sve vredelo pokušati. Posle 6 nedelja, osećao sam se bolje nego prethodnih 6 godina. Hteo sam da znam više pa sam malo istraživao i našao nekoga ko je bio master u NLP-u i trener hipnoterapije. Svidelo mi se ono što sam čula, pa sam odlučila da treniram u NLP-u, jer bi to bio najbolji način da to razumem i da se oporavim.

Imam jasnu uspomenu na prvi dan kursa; Dat mi je folder sa materijalom za kurs i proveo sam sledeća 2 sata buljeći u njega. Zbog povrede mozga nisam uspeo da zadržim ni red teksta, čitao bih isti red iznova i iznova i ne bih ga se sećao; Sve što sam mogao da pomislim je, kako bih mogao ovo da uradim? Razgovarao sam sa trenerom o svojim brigama i on me je pogledao pravo u oči i rekao "U pravu si, ne možeš to da uradiš, ako kažeš sebi da ne možeš dokazaćeš da si u pravu, ali ako samo misliš da ćeš se okušati i uraditi šta možeš, onda bi mogao." Ostavio mi je tu misao da razmislim.

Nepotrebno je reći da sam se kvalifikovao kao master NLP Practitioner i klinički hipnotekapeut, nastavio sam da studiram i postao savetnik za ishranu, maser i sertifikovan u Akupunkturi i akupresuri. Sada radim sa nacionalnom dobrotvornom organizacijom da pomognem onima sa povredama mozga, njihovim starateljima i pomoćnim osobljem.

Ne mogu da se zasitim učenja; Od tada sam završio mnoge druge srodne kurseve. Kada se setim onog dana kada sam bio spreman da odem, i shvatim da mi je dat novi put kroz jednostavnu izjavu koja me je odvela u potpuno novi svet razumevanja. Naš mozak je neverovatan, ali mi stavljamo barijere u sopstvene živote, kada vam neko može pomoći da shvatite kako da se izvučete iz njih, vaš život je vaš. Voleo bih da sam sve ovo naučio pre mnogo godina, ali opet da li bih znao ono što sada znam, da li bih bio na boljem mestu? Ko zna ali neću da se zadržavam na tome, prošlost je prošla, čeka me moja budućnost.