Ripple efekat Covid-19

Nisam prvi koji kaže da smo usred turbulentnih vremena sa mnogo ljudi ozbiljno bolesnih, ožalošćenih ili uplašenih za njihovo blagostanje – fizičko i emotivno... i da ekonomsko zdravlje takođe.

Iako su ova vremena za mnoge duboko potresna ja imam strahopoštovanje prema elastičnosti koja se prikazuje – preduzeća koja uče da budu istinski kreativna i kolaborativna; zajednice koje vode sa mesta saosećanja, potez sa "ja" orijentacije na "mi" orijentaciju. Istina je da smo videli kontrast ovome u početnom strahu podstaknutom gomilanjem mentaliteta nekih i egocentriиnim nedostatkom vladinih saveta u drugima... a ipak gravitacija naљih trenutnih okolnosti destilira ovaj fokus na samoodrћavanje i samozahvalnost u, verujem, i evoluirao i mnogo mudriju ћelju za promovisanjem kolektivnog zdravlja.

Ponovna procena poštovanja zbog pravih ključnih radnika u društvu je, osećam, podstakla refleksiju na ripple efekat naših akcija... i u najmanju ruku pružila smisao da postoji ripple efekat.

It is my hope that compassion within our communities continues to flourish beyond adversity and that the reduction in carbon emissions we are seeing is noted (promoting change) and not lost amongs a desire to regain monetary wealth at pace.  After all if Covid 19 teaches us anything, it is that we are a fragile ecosystem and that we are nothing without our health (and that includes the health of our ocean

Za mene je nesnađeno da toliko ljudi žudi za vremenom na otvorenom – nešto što je možda prethodno uzeto zdravo za gotovo.  Nivo svesne svesti da priroda drži terapijsku vrednost naglo raste kao talas – eksponencijalna kriva i oblik sa kojima smo se svi previše upoznao.

Uticaj jezika je povremeno bio manje "razmatran" i mislim da možemo bolje.  Ako biste želeli da pomognete u kreiranju novih okvira reference – imam neke pojmove i fraze kojima bih želeo nežno da se obratim u nastavku u okviru naših dnevnih razgovora.  Slobodno razmislite o drugim pojmovima koje ste čuli sa idejama o tome kako možemo da osiguramo jezik koji koristimo u ovome vreme (i tekuće) je "omogućujuće".

"Socijalno distanciranje" se bolje može opisati kao "Fizičko distanciranje"... Jer budimo realni... za mnoge smo ako smo išta društveno povezaniji nego što smo ranije bili... sa starim prijateljima koji su u kontaktu kroz upotrebu digitalne tehnologije olakšavajući prijavljivanje kako bismo bili sigurni da smo ok.  Nemojte pogrešno da me shvatite – ja sam zagrljaj tako da su ovo teška vremena... da su ovo teška vremena... da Rekao:

For non key workers whilst we may be less connected to the analogue world, screen time is at an all time high ensuring social connections are maintained.  Our social media is filled with photographs of landscapes and beaches attempting to provide some visual respite and a way of maintaining a link to our environment when we cannot obavezno da se fizički povežemo sa njim na način na koji bismo želeli. Ljudi dele poeziju i citate, zarone u umetnost na nov način da inspirišu svoj um, što je rezultat usporavanja.

A šta je sa ključnim radnicima?... Usporavanjem nisu.  Dajući sve od sebe da se snađu pred nedostatkom resursa... Ova nespremnost je pokazatelj kulture koja često čeka krizu pre akcije.  Kao što moj dobar prijatelj dr Walace J Nichols kaže "kada potcenjujemo bilo koga ili bilo šta – loše stvari se dešavaju".  A opet, Ne mogu da zamislim da naši zdravstveni radnici osećaju ili žele da budu "društveno distancirani" od svojih pacijenata.  Zapravo saosećanje koje nude u vreme kada porodica nije u stanju da bude prisutna zahteva da budu 100% društveno povezani... Oni ipak žele da budu fizički distancirani... A za njihovu bezbednost je od suštinskog značaja da dobiju potreban PPE – brz.

Dakle, socijalno distanciranje i fizičko distanciranje nisu jedna ista stvar.

A da se izolujemo?  Kako se osećaš povodom te reči? Da li vam je toplo i uverljivo? Ili  bi "štit" bio od veće pomoći; reč koja može da sugeriše zaštitu sebe i drugih?

Zaključavanje je još jedan učitani termin; for some even now this term is encouraging ways of "breaking the rules" without really considering the wider implications of actions taken.  It is almost as though people feel they are "beating the system" without realizing they ARE the system.  A friend of Mine Dr Bryan Mills once correctly said when I was interviewing him for some research "common sense doesn't exist... one would hope u najmanju ruku za – stručno rasuđivanje".  Naravno ovo vezano za poslovanje, ali suštinski... dok su drastične mere bile neophodan rezultat mnogih ignorisanja vladinih smernica, poziv je zaista za – "razaznavanje i informisano rasuđivanje" ako ćemo dosledno usavršavanje i održavanje javnog zdravlja i podršku našim ključnim radnicima.

I na kraju za sada što se tiče mog razmišljanja... Covid 19 nije  rat za pobedu  ili bitka koju treba voditi.  Tačno je da smo se našli u krizi i da je mnogo vojne procedure prikladno: biti usvojen; duboko cenjen i od ogromne vrednosti.

A opet... ako se o Covidu 19 pozivamo kao na neprijatelja da porazi a ne virus... zanemarimo ga kao indikator da smo jedan ekosistem i pri tome potencijalno zanemarujemo lekcije koje pokazuju kako jedan deo sistema utiče na ostatak sistema.  Lečimo ga u smislu pobede i gubitaka... života i smrti, dekalnog lažnog trijumfa...  umesto da priznamo ne-dvojnost svega što jeste.

Kontrast stvara smisao i ovo je poziv na buđenje da budete pažljivi, i da preispitate uticaj svih reči i postupaka. Vreme je da zaista obratimo pažnju.  I na sve to budite ljubazni jer ova vremena imaju potencijal da stvore uspon saosećanja u svima nama.