Ovo nije 'srećno do kraja života' priča – bar ne još uvek!

Izazov

Z je upoznala svog muћa na poslu. Venčali su se i dobili dva dečaka.

Kada su dečaci imali tri i pet godina, njen suprug je imao aferu sa kolegom sa posla i ostavio je Z i dečake - da žive sa novim partnerom.

Posle dve godine, novi partner ga je zamolio da ode, a on se vratio ženi i deci.

Njihova veza se nikada nije oporavila, par se često svađao i šest godina su živeli sve odvojenije živote u 'porodičnoj kući'.

Z se često povlačila u svoju spavaću sobu gde je pronašla 'mir' za kojim je žudela.

Pošto nije bilo 'loše', tolerisala je situaciju, uglavnom zbog dečaka.

Savetovalište za veze nije radilo ni za Š ni za njenog muža, a oni su to napustili uz obostrani pristanak.

Efekat

Z je osećala da gubi svoju 'iskru', mrzela je svađe kod kuće, i bila je zabrinuta zbog njihovog uticaja na dečake.

Njen suprug je često delovao depresivno, a opet ne želeći da govori o njihovoj situaciji, ili da preduzme bilo kakvu akciju.

Rekao je da se više nikada neće iseliti iz doma.

Ipak, bio je 'dobar tata' koji je većinu svog vikend vremena proveo u vezi sa momcima i njihovim zajedničkim interesovanjem za fudbal.

Dečaci su oboje komentarisali argumente svojih roditelja i izrazili želju da mama i tata prestanu da veslaju.

Rešenje

Z se prijavio za 'Personal Strategy Complex Issue' sa mog sajta. To je љest devet sati podrљke.

Rad je u tri faze:

• Prva faza je Revizija lične strategije, koju sam ja obezbedio - i Z je završila ovo u svoje vreme pre našeg sastanka.

• Drugi je uključivao šest sati jedan do jedan put - licem u lice - tokom dva uzastopna dana. 

• Pratili smo napredak posle ovog rada, sa tri sata poziva u narednih osam nedelja.

Radila sam sa procesom razmišljanja tvog Z-a, pričama koje je sama pričala, kako ceni sebe, svoje ambicije i osećaj lične moći.

Moj cilj je bio da sredim i razdvojim isprepletane pramenove njenog kompleksnog pitanja kako bi mogla jasno da ga sagleda, razume svoju poziciju, pronađe put napred i preduzme akciju.

Z je volela svoj komšiluk i podršku lokalnim prijateljima.

Škole za dečake su dobro radile.

Uћivala je u svom poslu.

Nije želela da 'priča' bude da je 'ostavila svoje dečake'.

Zajedno smo bili realni i praktični. Z je napustio Bristol pristajući da prati više različitih ideja.

Ona više nije videla situaciju kao "ostanak" ili "odlazak".

Rezultat

Z je počela istraživanjem iznajmljenog smeštaja (samo za sebe) u svom neposrednom susedstvu.

Istovremeno, njen suprug je pristao da istraži hipoteku i ponovnu hipoteku sa finansijskim savetnikom, radeći to zajedno, na osnovu njihovih individualnih i kombinovanih plata.

Z je bio iznenađen što je pristao da uradi ovo.

Šest meseci kasnije dogovorili su konverziju potkrovlja, obezbeđujući odvojene životne prostore za svakog od njih, ali su ostali pod jednim krovom.

I jedni i drugi su zadovoljni, argumenti su se smanjili, a Z je mnogo srećniji.

Ovo nije 'srećno do kraja života' priča – bar ne još uvek!

Ali mislim da smo otkrili probleme i pronašli nešto što će funkcionisati bar dok dečaci ne odu od kuće.