Dovoljno poverenja da skočim na veru

Zar to ljudi ne rade? Dnevno, nedeljno, mesečno? Skoči sa verom, mislim. Koliko god veliki ili mali skok da preduzmemo, mislim da svi imamo hrabrosti da to uradimo...sa ili bez sigurnosne mreže!

Ovo mi pada na pamet ove nedelje, jer ponekad pomislim da preispitujem svoje odluke... i onda sumnjam u sebe! Da li sam stvarno doneo 'pravu' odluku o preuzimanju NLP konferencije, ili sam izabrao da rapport ponovo bude štampani časopis? Da li sam stvarno odmerio sve opcije kako treba? Da li mi je neљto promaklo? Da li bi trebalo da radim stvari drugačije?

Tako da se sumnja ušunjala...

I onda se podsetim razloga zbog kojih sam uopšte doneo odluku...i što je još važnije, sve ostale dobre odluke koje sam donosio u prošlosti, posebno one koje sam doneo na sličan način – pojavljivanjem da sijem sa litice i samo VERUJEM da radim pravu stvar.

Mogu da analiziram i proučavam cifre, merim 'pro's i con', procenjujem račune i procenjujem izveštaje. I ponekad, uprkos svom rezonovanja zasnovanom na glavi, postoji intuitivan, srce i stomak koji me navodi da donosim odluku. I tada moram najviše da verujem sebi... i onda nastavim da verujem da šta god da se desi, doći će na kraju.

Da, grešim...i verujem da dokle god skačem sa svešću, onda je to možda upravo ono što mora da se uradi da bi se došlo do sledećeg nivoa...čini mi se da ionako radi za mene!