Kada se pogledaš u ogledalo, koga vidiš?

Kada razmišljamo o 'Vezama' najčešće razmatramo one koje imamo sa drugom osobom...in partnerstvo – i lično i profesionalno, a n a porodica – kao roditelj ili dete, tetka, ujak, sestrić, sestričina, rođaka, baka i deka ili pradeda.

Koliko često izbliza sagledamo odnos koji imamo sa sobom?

Odrastajući doživljavamo uticaj i uticaj mnogih spoljašnjih događaja, ne odbacujući komentare naših roditelja, braće, prijatelja i nastavnika, u nkind reči koje su izgovorili oni koji nas poznaju i oni koji ne znaju ni naša imena, p eople i mesta koja nas ostavljaju da se osećamo nelagodno i nesigurno u sopstvenoj koži.

Poznata iskustva u kreiranju bezbednosti i bezbednosti...

Zajedno te stvari koje nam se dešavaju i koje od početka pravimo smisao osmišljavanju odnosa koji imamo sa sobom.

Kada se pogledaš u ogledalo,šta vidiš?

Samouverena, samouverena odrasla verzija tebe spremna da se suoči sa svetom i svim tim životom baca na tebe?

Malo, uplašeno dete zaglavljeno na mestu koje je godinama prošlo plašeći se da ode pošto je nepoznato daleko strašnije da bolan, restriktivan, destruktivan život koji poznaju...

Ili neko izmeрu?

Sa ove polazne tačke zasnivaju se svi drugi odnosi koje formiramo, što ovaj odnos koji imamo sa sobom čini primarnim, naj imperativom našeg života.

Istraživanje naše prošlosti, naše sadašnjosti i naše budućnosti omogućava nam da se izlečimo od prošlih iskustava koja su nas zamrzla u prostoru i vremenu i preispitala ko smo, šta nam je važno i šta možemo da postignemo.

Alati i tehnike koje biramo ikoristimo o pero potpuno novo carstvo mogućnosti!

Sloboda da budemo ono što želimo da budemo, da li on ima prilike da radi ono što mi želimo da radimo, zar on temelj da stvori odnose sa drugima koje biramo odonih koje možda osećamo obaveznim ili zahvalnim da ih primimo.