Kako mi je NLP pomogao da rastvorim strah (pre nego što sam uopšte znao NLP)

Nisam bila anksiozno dete, prilično hrabra i srećna da preuzmem izazov.

Oduvek sam voleo životinje, a posebno pse. Kada sam imao 14 godina, veliki pas (nemačka ovčarska vrsta rase) nije bio ljubazan prema mom "hej psu" pokušaju da ga pomazim kada se nikada ranije nismo sreli...i ujeo me za stomak. Srećom, nisam bila ozbiljno povređena ali sam bila šokirana i uplašena!

U godinama koje su usledile, primetila sam nelagodu kad god bi mi veliki pas prišao, do te mere da bih prešla put ili šta god mi je bilo potrebno da izbegnem susret izbliza.

Onda, tokom univerzitetskih godina, mora da sam imao oko 19 godina, našao sam se jednog dana kako šetam tihim putem i uočio osobu sa ogromnim psom na tragu na kraju puta. Bili su pored mog puta i svakim korakom su se približavali.

Nakratko sam razmišljao da preрem put da ih izbegnem. Ali onda sam pomislio- sluљaj, koliko dugo ovo moћe da traje? Ne moћe biti da je svaki veliki pas agresivan, pa ako to nisam pas, to mora da sam ja. I to je otvorilo mogućnost - ako je izvor straha sa 'ja' a ne sam pas, onda mogu da uradim nešto povodom toga!

To je bila prva moжna svest koju sam imao.

Onda sam se zapitao - čega se taj strah, čega se konkretno plašim? I u tom trenutku, kao odgovor na moje pitanje, primetio sam mentalni film u glavi koji je pokazivao kako pas agresivno skače na mene, i poslao mi je jedrilica niz kičmu.

Ovo je bila druga moжna svest. To je mentalna slika (u stvari, mentalni film) zbog koje se osećam uplašeno!

Ono što sam tada uradio, instinktivno, je da zamrznem sliku, kao što je pritiskanje pauze na snimku. Onda kao da je ogledalo, napravio sam da se razbije na hiljadu delova. I dok su delovi padali na zemlju mog mentalnog imidža... osetio sam kako se anksioznost iscrpljuje i osećaj smirenosti se spušta na mene. Onda sam odlučio da stavim drugačiji film na njegovo mesto, onaj koji sam želeo da se desi... mene i osobe sa psećim susretom, smirenog i ravnodušnog, šetajući jedni pored drugih kao stranci, i idući svako svojim putem.

Ovaj mentalni proces je trajao samo nekoliko sekundi, i smirio me je u trenutku. Najsmešnije je bilo, kada me je osoba sa psom dohvatio, prošlo je isto kao u mom mentalnom filmu, i bila sam smirena.

Ponovio sam ovaj proces još nekoliko puta sa drugim psima i od tada nikada nisam osetio taj strah.

Tek godinama kasnije, kada sam trenirao u NLP-u, shvatio sam da je ovo moja verzija SWISH obrasca. Tako jednostavna, a ipak tako efikasna, i osnova svega toga je bila moja svest da se ono što osećam dešava u meni, tako da imam moć da utičem na to.