Malo inspirativnog NLP-a

Akademik, psiholog i NLP praktikant ušetao je u bar. Dok su tamo, diskusi o NLP-u. Akademik ga odmah odbacuje jer ne postoji specifično akademsko istraživanje koje bi podržalo njene tvrdnje o pomaganju ljudima da bolje komuniciraju, bolje razumeju jedni druge i dobiju više od svih uključujući i nas same. Psiholog ga takođe odbacuje, tvrdeći da je pseudoscience korišćenje pseudoscientific jezika pretvarati se da je nešto što niko nije dokazao da jeste. NLP praktikant u međuvremenu uživa u svojoj krigli i upravo je uspeo da zakače sastanak sa devojkom iza šanka.

Šta god da nije, ono što NLP jeste fascinantan način eksperimentisanja sa jezikom, komunikacijom, sa razmišljanjem i interakcijama koje, bez obzira na to šta teoretičari mogu da kažu, čine opipljivu razliku u stvarnom svetu (šta god to bilo kao što svi imamo različite).

NLP ili Neuro-lingvističko programiranje (a ovde psiholog možda ima pravo) izraslo je iz rada akademskog lingviste Džona Grindera i studenta Ričarda Bandlera u Kaliforniji sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su gledali jezik i strategije koje su zapošljavala tri velika terapeuta, Fric Perls, Virdžinija Satir i Milton Erikson. Biranje kroz sate video i audio kaseta terapijskih sesija predvođenih ove tri, jedna od stvari koje su Bandler i Grinder identifikovali je da postoje samo tri glavna obrasca ponašanja koja se mogu naći u uspešnoj komunikaciji:

• Da znam šta želite.
• Da budete dovoljno fleksibilni da probate različite stvari da to postignete.
• Da ima dovoljno 'čulne akumulate' da primeti šta se dešava kada jeste.

Iz ovih ranih korena rodilo se ogromno rasprostranjeno carstvo koje je NLP, iznedrivši hiljadu kopirajtera i milion akolita i više od šačice ljudi koji su veoma skalamujući oko cele stvari.

Za nastavnike koji nisu čuli za NLP, imajte na umu da iz njega potiče ceo svet 'VAK' nastave i učenja. Ovo je ideja da kada uzmemo ideje u glavu iz spoljašnjeg sveta one mogu da dođu samo kroz naša čula i, stavljajući olfaktorne i gustatori na jednu stranu za većinu, ako ne i sve, časove, to znači da moramo pomoći ljudima da uče na vizuelne, auditivne i kinaestetičke načine. Dobro višestruko čulno učenje nije previše kontroverzno, ali ideja da imamo željeni način učenja širom VAK-a izaziva akademske teoretičare da se malo uznemire na svojim mestima. Gde su ga neke škole odvele u nelogičnu krajnost: 'Ja sam kinaestetički učenik tako da ne tražite od mene da vas slušam pošto ću biti prezauzet igranjem sa ovom kuglom.' Sve sam to prečesto viđao gde se dete bori da razume koncept u jednom 'modalitetu', recimo od strane učitelja koji im to kaže, dobije ga odmah kada ga pokaže ili fizički zastupa.

Dejv Hodžson već dugi niz godina uspešno koristi NLP kako bi pomogao mladima da se malo približe svom potencijalu. Ono što je sastavio u ovoj zgodnoj 'Maloj knjizi' je zbirka moćnih, ali jednostavnih ideja, strategija i vežbi koje omogućavaju svakome da crta po nekim od najboljih elemenata NLP-a i izvuče najviše iz sopstvenih učenika u učionici i šire.

Umetnički raspoređen kao skup karata za igranje sa temama zasnovanim oko četiri odela, nastavnik naoružan ovom knjigom može odmah da se uhvati u koštac sa NLP-om u učionici i donese sopstvene zaključke o tome koliko je efikasna kao sredstvo komunikacije i inspiracije.

I zapamtite, kao što je nekada čuveno rečeno, 'Mapa nije teritorija'. NLP možda ne postoji, ali funkcioniše.

Ian Gilbert, Suffolk March 2009

Extract taken from The Little Book of Inspirational Teaching Activities By David Hodgson ISBN 9781845901363 © David Hodgson 2009 For further information or to purchase a copy visit www.crownhouse.co.uk