Korišćenje mindseta za suočavanje sa nedaćama

Ovo je priča koju sam podelio od pre skoro deceniju. Ubrzo nakon moje sertifikacije kao NLP Trainer, sunčanog dana u avgustu, sa divnog 'visokog', moja porodica i ja smo pali na bolno 'nisko' koje je bilo blizu toga da me košta života.

Nakon što mi je dijagnostikovan rak jajnika 4. faza i višestruka metastaza u drugim vitalnim organima, to je bilo svako sredstvo NLP-a i više od svega NLP mindset koji je stavio, skoro nekoliko minuta nakon što sam čula dijagnozu, veliki osmeh na licu jer sam bila ubeđena da je to samo prilika da testiram alat i napišem prelepu priču o učenju i oporavku. U tom periodu, jedan od mojih briljantnih Trenera u NLP-u me je pozvao i ponudio joj besplatne NLP Coaching usluge onoliko dugo koliko su mi potrebne. Pamtiću ovu velikodušnu ponudu do poslednjeg daha i puniću pluća zahvalnošću svaki dan do tada!

Sedim na sofi. 9.00 uveče. Deca spavaju. Moj muž je pored mene i drži me za ruku dok meditiram. Pre nekoliko dana smo иuli da imam rak. Meditiramo od tada svaki minut koji možemo; kada se testovi krvi i posete lekara završe za danas. Udišem duboko da dozvolim kiseoniku da uđe u svaku ćeliju u mom telu i izleči ga. Vizualizujem.

Moje telo je neboder pun osvajača. Moja misija je da ih izvuиem. Dovodim hiljade policajaca da pomognu; jaki, desantni, dobro obučeni, vredni policajci. Počeli su sa poslednjih spratova terajući sve. Zamolio sam ih da izbegavaju oruћje, nema viљe povreрivanja, samo ih izvuиite. Mogu da čujem njihove čvrste glasove kroz glasne zvučnike. Kada je sprat ponovo dvaput proveren i slobodan, oni pažljivo krenuti na sledeći sprat, radeći polako ali sigurno. Osvajaиa je mnogo, ali oni su uplaљeni i nemaju pravu moж.

Priиam telefonom. 10.00 Časova. Moj kolega trener je na drugom kraju linije, podrška, na raspolaganju. Priиam joj o svojoj vizuelizaciji. Pita: "Zašto policajci?" Nemam odgovor. "Ko još?" "Šta je sa vilama?" "Vile?"

Iste noći, vidim vile. Divni su. Čarobni štapići i čudesna prašina zamenjuju glasne govornike i blogove. Vile se menjaju u bilo koji oblik koji žele i imaju moć da se pojave ili nestanu kad god im to prija. Svojim natprirodnim moćima i plemenitom prirodom, ispunjavaju moje telo svojim divnim melodijama i nevinim kikotanjem uveravajući me. Ceo proces se oseća lakšim i bez napora. Poželeli su mi želju posle želje. San dolazi lakše, vile se nastavljaju dok sam bez savesti.

Jedemo sa decom. Godinu dana kasnije. Oporavak je moje srednje ime. Bila je teљka godina. Vile mi nikada nisu napuštale vid. Deca su nevaljala, igraju se sa hranom. Taman kad mi se usta otvaraju nekim redom, vila se pojavljuje u mojoj glavi. Shvatam, poиinje da ima smisla. Vile su uticale na moje telo i moje viđenje života. Ja nisam ista. Više mi se sviđa moj vilin period. Prošle strategije dale su svoje mesto novim mekšim, pouzdanijim. "Ah, oni su samo deca, divna deca" pomislim u sebi i pridružim im se u zabavi. Podignem špagete i napravim sopstvene brkove od makarona. Deca se kikoću, vila koja prolazi mi je samo namignula. Blaћenstvo!