NLP i obuka nastavnika

Obuka za učitelja može da bude emocionalni rolerkoster: trijumfi lekcija mogu brzo da se istope posle saobraćajnih nesreća u učionici i obrnuto. I naravno, uporni tok dobronamernih saveta od iseljenih kolega ponekad može da doda dezintegrisajući osećaj sebe na osnovu misli kao što su, zašto se toga nisam setio? Saveti podrazumevaju bolji način, način na koji u mnogim iskustvima nastavnika obuke izostaje iz njihove prakse. Koja je alternativa?

NLP pretpostavlja da imamo sve potrebne resurse. Sa ovom mišlju na umu i nakon posmatranja nastavnika obuke, uvek bih pozvao pripravnike da uporede lekciju koju su predavali sa lekcijom koju su imali na umu i da razmišljaju o promenama koje bi bile neophodne da bi se obe lekcije poklopile. Po mom iskustvu, pripravnici su veoma vešti u realizaciji onoga što treba da se promeni. Ili da se kaže na drugi način, razumevanje razlika koje čine razliku.

Da, ovo je varijacija gledanja sebe u filmu i razmiљljanja o tome љta treba da se promeni. Ali centralni kognitivni princip ovde, i zaista u gledanju filma, je kontradiktorna analiza: po kojoj se idealizovana (planirana lekcija) razlikuje od realnosti isporučenog? Nastavnici svih pruga su veoma upoznati sa AoL (procena učenja) i AfL (procena za učenje). Sada mi se čini da su procesi razmišljanja uključeni u kontradiktornu analizu tačno u korelaciji sa AoL-om i AfL-om: ovde sam ja, i to je ono što treba da uradim da bih se promenio. I zar ovo nije, na kraju svemu, jedna od primarnih oblasti istrage u trenerskom poslu?

Velika korist za nastavnike obuke u ponudi ovakvih povratnih informacija je to što imaju vlasništvo nad svojim budućim pedagoškim ciljevima. Da, mogao bih da kažem pripravniku kako mogu da se poboljšaju, ali saveti bi dolazili iz mog modela, mog subjektivnog razumevanja učionice. Pripravnici, kao i mi ostali, znaju kada lekcija ne ide dobro: obrađuju somatske informacije, emotivno se angažuju. Korišćenje pristupa filmskoj/kontrastivoj analizi omogućava pripravnicima da ova iskustva pretvore u ciljeve. Oni su eksperti za sebe.

Opet, po mom iskustvu, učitelji obuke su prilično stručni da kažu posmatračima šta treba da se promeni, i to često rade sa potpunim nepoštovanjem svog ega. Teškoća je naterati pripravnike da ograniče svoju samokritiku na samo nekoliko ključnih tačaka. Ali zauzimanje kvazi meta pristupa i razmišljanje o zapažanjima koje ste izneli, na koje od njih biste reagovali? A ako biste reagovali samo na jednog, šta mislite kakav bi bio uticaj? I da li je moguće odmah preduzeti ovu akciju? – može da pomogne u identifikovanju najboljih radnji za njih.  

Stavljanje nastavnika obuke u vozačko mesto i pružanje prilike da sami autorišu sopstvene uspehe gradi samopoštovanje i postavlja temelje za proizvodnju nastavnika koji ima kapacitet za promišljanje i samoupravljanje. I zar ovo nisu baš oni nastavnici koje želimo u našim učionicama?