Koji su 6 principa čuvanja?

Šta je čuvanje?

Čuvanje dece je fraza za koju će većina ljudi čuti, ali će je možda biti teško definisati jer je to tako široka tema. The Working Together to Safeguard Children 2013 guidance by HM Government provides a explanation which can be expanded to suit a wide range of environments.

Zajednički rad na zaštiti dece: "Čuvanje dece - akcija koju preduzmemo u cilju promovisanja dobrobiti dece i njihove zaštite od štete - svačija je odgovornost. Svako ko dođe u kontakt sa decom i porodicama ima svoju ulogu".

Kako i zašto je stvoreno 6 principa?

Zakon o nezi iz 2014. Reč je o širokom rangiranom dokumentu koji smatra i karerima i onima koji zahtevaju negu, a kada je 2015. godine na snagu, zamenio je veliki deo onoga što je ranije bilo. U sklopu toga, vlada je izdala šest principa čuvanja, koji su važni elementi svake dobre zaštitne politike u bilo kojoj organizaciji, biznisu ili čak zajednici. Dok su Zakon o nezi, i principi, pre svega usmereni ka čuvanju odraslih, mnoge od tema su takođe primerene kada je u pitanju zaštita dece od zlostavljanja, zanemarivanja i povređivanja. U ovom članku ćemo proći kroz svaki od principa, objašnjavajući malo o tome šta svaki od njih znači u kontekstu, kao i dajući neke primere gde bi mogli da se prijave.

Osnaživanje

Osnaživanje je prepoznato kao jedan od najvažnijih elemenata čuvanja i onaj koji je tradicionalno nedostajao u zakonodavstvu i smernicama oko zaštite ugroženih ljudi u prošlosti. Osnaživanje se svodi na to da se pojedincima pruži što više slobode i moći nad odlukama koje se donose o sebi. Veoma je važno da čak i oni koji su ranjivi budu u stanju da utiču na to kako se postupa sa njima, koji se kreću od toga da obezbede pristanak, do davanja izbora o tome kako bi možda želeli da se nose sa situacijom ili da pristupe svojim zaštitnim potrebama u budućnosti.

Osnaživanje nije uvek lako u zavisnosti od okruženja za negu, ali oni koji redovno obezbeđuju da drže ljude do kojih im je stalo da budu informisani, i konsultuju ih gde god je to moguće, na odgovarajući način slede ovaj princip. Kako se putevi nege budu razvijali, verovatno će osnaživanje postati sve važnije, sa više opcija koje se daju ugroženim odraslim osobama.

Takođe je važno zapamtiti da osnaživanje nije samo davanje izbora osobi; Radi se i o tome da im se da samopouzdanje da donose te odluke. To dolazi tako što ljudima pružaju snažnu podršku, i uveravanja, i obezbeđuju da imaju sve informacije koje su im potrebne da bi došli do odluke.

Sprečavanje

Sprečavanje zanemarivanja, povređivanja i zloupotrebe je osnovna funkcija čuvanja, što sprečavanje naravno čini najvažnijim elementom čuvanja. Daleko je bolje preduzeti korake da se takva pitanja spreče, a ne da se bave situacijom kada se pojave. Kao što je to posebno sa zdravstvom i medicinom, ishodi su daleko bolji kada se pitanja potpuno spreče.

Prevencija se može postići brojnim metodama, ali odlična presreć i planiranje je naravno od suštinskog značaja. Organizacije koje imaju čvrstu zaštitnu politiku moći će da urade mnogo toga kada je u pitanju identifikovanje rizika pre nego što postanu problem. Ako razmišljamo o bezbednosti u staračkom domu, na primer, sprečavanje neovlašćenog pristupa ili izlaska u prostorije ili iz njega je veoma važno, a ispravno će se osigurati da veliki broj zaštitnih rizika nikada ne postane problem. Stavljanje brava na vrata, vođenje evidencije poseta i iznoševanje propusnica za posetioce bili bi primeri preventivnih mera zaštite u kontekstu bezbednosti prostorija.

Zaštitu

Zaštita se odnosi na suštinski čin davanja nege i podrške ugroženim ljudima kada im je potrebna. Od fizičkog do psihičkog zlostavljanja, Zakon o nezi ističe da oni koji se bave čuvanjem budu potpuno spremni da ljudima pruži zaštitu. Politika je ovde važna, jer pojedinci moraju da znaju šta je tačan zaštitni odgovor na situaciju - kako se zaustavlja zloupotreba? Kako je zanemarivanje zaustavljeno? Svako ko radi sa ugroženim odraslim osobama treba da zna ili kako da zaštiti one do kojih im je stalo, ili na koja ovlašćenja da ode kako bi dobio podršku za ovo.

Ovo je jedan od ozbiljnijih elemenata čuvanja, jer ponekad zahteva značajnu akciju - čak i krivično gonjenje onih koji su krivi u nekim slučajevima.

Proporcionalnost

Ne postoji jednolični pristup čuvanju, naročito što su mnogi elementi veoma osetljive prirode. Kao rezultat toga, proporcionalnost se smatra elementom čuvanja, što znači da je važno da se svaki slučaj rešava pojedinačno i sa svim činjenicama koje se uzimaju u obzir, bez preteranog upada. To važi i prilikom planiranja preventivnih mera zaštite koje uključuju određenu osobu, kao i suočavanja sa problemima ili opasnostima koje su se možda pojavile.

Proporcionalnost je posebno važna kada imate posla sa prijateljima i porodicom. Tamo gde se sumnja da se zanemarivanje, zlostavljanje ili povređivanje dešava unutar porodice, veoma je važno da je odgovor tačan. Preterana reakcija na situaciju ponekad može da nanese više štete nego koristi, zbog čega se smatra da je proporcionalnost veoma važna za radnike u nezi i druge ljude koji rade za lokalne vlasti. Oni koji rade na prvim linijama nege, kao što je neko ko radi kao automobil za starije osobe, možda nisu direktno uključeni u odgovor na pitanje čuvanja - njihove doznake mogu biti prvenstveno u pogledu izveštavanja - ali to ne znači da ne moraju da budu svesni ovog principa.

Partnerstva

Čuvanje bi trebalo da bude komunalni proces, a ne isključiva odgovornost određenih lica. Postoji mnogo razloga za to, a najvažnije je da je čuvanje jednostavno efikasnije tamo gde se partnerstvo stvara i inkorporirano u praksu.

Tamo gde je zajednica više uključena, verovatnije je da će oni koji se bave čuvanjem biti efikasni u svojim ulogama, a na kraju krajeva, zanemarivanje, zlostavljanje i šteta će se manje desiti i verovatnije je da će biti otkriveni.

Čuvanje ne uključuje uvek ljude koji većinu vremena provode u nezi. Ranjive odrasle osobe mogu imati ograničen kontakt samo sa onima koji imaju na umu čuvanje, što znači da je zaista važno za čuvanje osoblja za izgradnju partnerstava i odnosa sa drugim ljudima sa kojima pojedinac dolazi u kontakt. Što su svi bolje povezani, to je usluga efikasnija.

To vodi do sledeće tačke, a to je da bi partnerstva trebalo da se formiraju i između usluga. Čuvanje je nešto o čemu moraju da razmišljaju zdravstveni radnici, zdravstveni radnici, socijalni radnici i drugi, a gde se njihovi klijenti i pacijenti preklapaju, važno je da se informacije dele i da se radnje koordinišu radi najboljeg efekta.

Odgovornost

Sledi sa zajedničkog aspekta čuvanja je odgovornost. Iako su imenovani zaposleni odgovorni za čuvanje, na svima je da urade svoj deo posla. Svako relevantan treba da odgovara za ulogu koju igra u čuvanju, a odgovornost ne bi trebalo da bude iznuđena. U ozbiljnijim slučajevima kada je došlo do zanemarivanja, zlostavljanja ili povređivanja, vlasti i sudovi mogu da se uključe, što znači da je neverovatno važno da svi procesi budu dokumentovani i da su odgovornosti jasne. Tamo gde ljudi nisu odgovorni, politika može biti neefikasna.

U vezi sa tim je pitanje transparentnosti. Sve akcije koje se odnose na zaštitu trebalo bi da budu jasne relevantnim vlastima, a i uključene strane treba da budu informisane. Iako su informacije često osetljive i potrebno ih je pravilno voditi, ne bi trebalo da budu nepristupačne onima koji bi trebalo da ih imaju ili imaju potrebu da ih imaju.

Ako smatrate da vam je potrebno više informacija o čuvanju, ili biste želeli formalniju obuku na tu temu, onda razmislite o tome da idete na kurs Virtuelnog koledža. Kao stručnjaci za zaštitu obuke , oni imaju niz onlajn kurseva za čuvanje koje mogu da biraju, a koji se mogu pogledati ovde. Veoma su zadovoljni što mogu da ponude širok spektar relevantnih kurseva, uključujući one koji se bave i odraslima i decom, kao i mnoge programe specifične za pitanja.