Živeti sa Disleksijom

Rečima mame: "Moj partner, Džim je procenjen i dijagnostikovan kao Disleksičan u poslednjoj godini srednje škole. Džejmi, mojoj ćerki (9) nikada nije postavljena dijagnoza iako su njeni simptomi identični Džimu. Mrzela je љkolu. Založila sam se da škola to prepozna, ali su uvek govorili da ne može da se proceni kako nije jedna od najgorih u školi i novac izdvojen za procene je potrošen na decu koja su imala najgore probleme. Ponuđeno joj je dodatno čitanje jedan do jedan. Tako sam našla pomoć van škole, pošto sam osećala da će dodatno čitanje samo doprineti njenoj frustraciji i ne pomoći oko problema. Znao sam da je moja ćerka veoma vizuelna i briljantna na slikama."

" Naučio sam obojicu kako da vizualizuje reči i drži reči mirno. Što se Džim više pridružio entuzijastičniji Džejmi je postajao. Učim ih i da proveravaju kada čitaju, koji je najudobniji položaj, a to je skoro uvek držanje knjige gore i ne gledanje sa dole na reči, gde tako često pokupe negativne emocije. Džim je imao jedan posebno zapanjujući odgovor. Gledao je knjigu sa slikama na jednoj stranici i rečima na suprotnoj strani. Nije mogao da drži oči na rečima kada je gledao dole. Oči su mu automatski prešle na stranicu sa slikama. Međutim, kada je držao knjigu, prijavio je "ima reči na papiru" i počeo da čita. Trebalo mi je samo jednom da ih vidim i dobila sam sledeća ažuriranja o napretku." Olive Hickmott

"Kada sam poslao partnera i ćerku da vide Olivu na seansu od 1 do 1 očekivao sam da se vrate kući sa nekim novim veštinama koje će im pomoći da poboljšaju čitanje i pravopis. Nisam bio spreman da budem potpuno zapanjen rezultatima.

Moj partner koga poznajem dvanaest godina nikada nije pročitao knjigu ili svojevoljno pomogao našoj deci oko domaćih zadataka, jer bi on to previše frustrirao. Od ovog imenovanja sedeo je za stolom pišući, pišući i čitajući sa našom decom, što je i ranije izbegavao. Učio je i našeg šestogodišnjaka (koji je počeo da pokazuje znake disleksije) veštine koje je naučio od Masline. Iskreno sam oduševljena kako mu je samopouzdanje poraslo, a on je motivisan, ohrabrujući i učeći našu decu svim njegovim novim veštinama.

Moja ćerka, koja bi protestovala čim bismo počeli da se radimo pravopisom ili čitanjem, sada je uzbuđena i može da zviždi kroz učenje novih reči. Čak ih i piše unazad!

Ne samo da je ovo napravilo razliku za obojicu pojedinačno, već je poboljšalo i naš porodični život.

Nivo stresa u kući je odmah pao, samopouzdanje je poraslo, više saradnje i neki veoma srećni ljudi. ( Prošlo je samo četiri dana od njihovog zasedanja.)

Da je moj partner učio ovu informaciju u školi ceo njegov školski život mogao je da bude drugačiji. Napustio bi školu sa dobrim ocenama i osećajem za postignuće, umesto da bude "problematično dete" i napusti školu osećajući se kao da nije uspeo.

Moja ćerka je imala sreće što je ovo naučila sa 9 godina jer će sada imati priliku da uspe u školi. 

Podučavanje ovoga u školama imalo bi ogroman pozitivan uticaj, kada bi deca mogla da čitaju i pišu srećnija su samouverenija motivisana deca, stoga bi posao nastavnika bio lakši, ocene bi išle gore. Ušteđevina novca bi bila napravljena jer dodatno osoblje ne bi imalo potrebu da dolazi. Voleo bih da vidim da škole imaju koristi koliko i naša porodica."

Posle 4 nedelje

"Otkrila sam da Džejmi sama vežba kada se pojavi nova reč, ili sa Džimom. Mislim da mogu malo da se oduševim, a ona se zasiti toga!! Kada sam radila sa Džejmijem osećala sam se kao da svaki dan počinjemo ispočetka, sada imam osećaj kao da napreduje svakog dana. Njeno čitanje je postalo sve više protočno jer se ne zaustavlja na svakoj reči. I njemu je lakše i brže da oglasi reči.

Džim je rekao da se sada oseća mnogo opuštenije oko pismenosti jer oseća da ima alat koji može da koristi bilo kada, bilo gde. On takođe više čita sa decom i nisam mu rekla da me iznova i iznova pita kako se piše ista reč. Takođe podseća decu da pogledaju gore, i vežbao je sa Džejmijem.

Moja 6-godišnjakinja veoma dobro koristi belu tablu da nauči svoje pravopise, i tako je zadovoljna sobom kada ume da speluje reči unazad!

Naučila sam da moram da budem mnogo strpljivija sa njima i da stvari idu na bolje kada rade svojim tempom.

Rekla sam školi da džejmi i Džim vide Oliv, takođe sam dala školi detalje o knjizi i veb sajtu. Moj lični osećaj je bio da izgleda da nisu zainteresovani ili da je moguće da su prezauzeti papirnim poslom !". 

Posle 3 meseca

Džejmijev napredak je bio spor ali sam otkrio da kada sam se odbio i koncentrisao na Lori (moja 6 yr stara ćerka) Džejmi je video napredak koji je Lori postigla i sada je mnogo spremniji da uloži napor.

Lori sada može da nauči 7 pravopisa za jedno veče i seća ih se. U proteklih 7 nedelja dobila je pune ocene na svakom testu pravopisa u školi. Ranije bi naučila samo 1 po večeri i ne bi ih se sve sećala po testu. Njeno čitanje sada teče mnogo više.

Džejmi je porasla na nivo čitanja, i rečeno joj je da će se verovatno uskoro pomeriti na još jedan nivo.
Džim još uvek koristi tehnike i njegovo samopouzdanje nastavlja da raste.

Posle 10 meseci

"Život je dobar u našem domaćinstvu, Džejmi trenutno radi prema svom SATS-u. Čita svaki dan (a da ja ne zvocam !). Takođe je tražila knjige za xmas !!!

Sa njom više nema bitke oko domaćih zadataka, mnogo je samouverenija u svom radu na pismenosti (mada joj to nije omiljeni predmet !)

Džim je rekao da voli belu tablu kao što sada zna da ako želi da nauči reč, izgovori je u telefon, telefon mu je speluje, i stavlja je u svoju belu tablu. 

Pretpostavljam da je stvarno ћivot mnogo lakљi, za sve nas!

Sada deluje neverovatno da je u jednom terminu toliko toga postignuto – samo ih je postavilo na put da saznaju da nikada nisu shvatili da može biti toliko vredno. Morali su da odrade praksu, ali kao što vidite razlika je bila izvanredna."