Upravljanje sindromom hroničnog umora

Kada je "Trejsi" došla da me vidi bolovala je od sindroma hroničnog umora 18 meseci. Osim činjenice da je prvobitno počela da prati virus, nije imala nikakve svesne veze sa bilo kakvim emocionalno izazovnim događajima u to vreme. 

Trejsi je prošla kroz brojne fizičke testove, ali joj nisu ponuđeni ubedljivi rezultati, specifična dijagnoza ili bilo kakav lek. Stalno je bila iscrpljena. Obično bi Trejsi mogla da spava 14 sati, a da se još uvek budi osećajući umor. Prijavila je da se oseća tako nisko u energiji da može da upravlja samo zadacima koje apsolutno mora da uradi da bi preživela. Ali osećala je da više ne uživa u kvalitetu života. 

Kada sam je pitala kakav je njen ishod dolaska na seanse, izrazila je nadu da možda postoji neka vrsta veze sa telom uma. S obzirom da joj nisu ponuđena rešenja medicinara nadala se da uz prave smernice može da pomogne sebi. 

Jedna od pretpostavki NLP-a je da su " Um i telo deo istog interaktivnog sistema. Sve što se desi u jednom delu sistema uticaće na drugi deo. » 

Trejsi je rekla da joj je bukvalno "muka od toga da bude bolesna i umorna" i da želi da pomogne sebi umesto da čeka odgovor. 

Do kraja naše prve seanse, Trejsi se pojavila vidno energičnija i animiranija dok je izražavala interesovanje za istraživanje alternativnih mogućih ponašanja i postupaka koji su joj otvoreni. 

Kada se vratila naredne nedelje prijavila je označeno poboljšanje nivoa fizičke energije posle ove prve sesije. Rekla je da je ubrzala sebe umesto da bude dostupna svima ostalima. 

Uz malo zabave Trejsi je takođe rekla da je počela da bude iskrenija i otvorenija u pogledu svojih osećanja i mišljenja. Kao rezultat toga izjavila je da oseća da se njene veze poboljšavaju, čak i ranije problematične. 

Rekla je da oseća da može da počne da "spušta svoj zid i pušta ljude da joj se ponovo približe" Narednih nedelja ubrzano je gradila na tim poboljšanjima u svom emocionalnom i kao i fizičkom blagostanju.